Zamislite računar koji ne pokušava lozinku jednu po jednu, već koristi fiziku da preskoči ogroman deo puta. Ako takav kvantni računar jednog dana postane dovoljno stabilan i dovoljno velik, deo današnje digitalne bezbednosti moraće da se promeni: banke, sertifikati, VPN-ovi, digitalni potpisi, pa čak i kriptovalute.
To ne znači da je Bitcoin sutra hakovan ili da današnja enkripcija više ne radi. Ali znači da svet već sada mora da se sprema za trenutak kada RSA, ECC i slični sistemi više neće biti dovoljno sigurni.
Šta je Microsoft zapravo objavio?
Microsoft je u maju 2026. predstavio Majorana 2 kao nastavak svog rada na topološkim qubit-ima. U njihovom objašnjenju, novi čip je deo šire priče: Microsoft Discovery, agentic AI i superračunari korišćeni su da ubrzaju istraživanje materijala i dizajna.
Najvažnija tvrdnja je stabilnost. Microsoft navodi da Majorana 2 ima qubit-e koji su oko 1.000 puta pouzdaniji od prethodne generacije i prosečno vreme trajanja oko 20 sekundi, dok su prethodne demonstracije bile na nivou milisekundi. To je ogroman skok ako se potvrdi u praksi.
Ali ovo nije proizvod koji firma kupuje sutra, niti laptop koji odjednom rešava sve probleme. Ovo je istraživački korak ka mašini koja bi mogla da radi korisne kvantne proračune, uz mnogo inženjerskog posla između današnje laboratorije i stvarne upotrebe.
Kako kvantni čip radi, bez formule na tabli
Običan računar radi sa bitovima: 0 ili 1. Kvantni računar koristi qubit-e, koji mogu biti u stanju koje uprošćeno opisujemo kao kombinaciju 0 i 1. To ne znači da je qubit magičan, već da se nad njim mogu raditi proračuni koji drugačije koriste verovatnoću, merenje i povezanost stanja.
Superpozicija je način da qubit nosi više mogućih stanja pre merenja. Entanglement je veza između qubit-a, gde stanje jednog utiče na zajednički opis sistema. Control su signali kojima se qubit-ima upravlja, a readout je merenje koje na kraju vraća rezultat običnom računaru.
Teškoća je u tome što su qubit-i izuzetno osetljivi. Šum, temperatura, vibracije i greške brzo kvare rezultat. Zato je glavna bitka kvantnog računarstva stabilnost, korekcija grešaka i skaliranje, a ne samo lep čip na fotografiji.
Zašto se toliko priča o Majorana pristupu?
Microsoft pokušava da napravi topološke qubit-e, pristup koji bi, u teoriji, mogao da bude otporniji na greške od mnogih drugih kvantnih arhitektura. Ideja je da se informacija zaštiti načinom na koji je fizički raspoređena u sistemu, umesto da se oslanja samo na stalno popravljanje grešaka.
Zato je Majorana 2 zanimljiv: ako se Microsoftova tvrdnja pokaže dovoljno čvrstom, to bi moglo da skrati put ka stabilnijim kvantnim sistemima. Ako se ne pokaže, ostaje jedna u nizu ambicioznih kvantnih najava koje su zvučale veće nego što je realnost dozvoljavala.
Važno: kvantni računari nisu "brži računari za sve". Oni mogu biti izuzetno moćni za određene klase problema, ali neće zameniti obične računare za email, Excel, sajtove ili svakodnevni poslovni softver.
Zvanični Microsoft video
Najbolje je pogledati zvanično objašnjenje, ali bez preuzimanja Microsoft fotografija kao naših slika. Video je ugrađen kroz YouTube player, a originalne fotografije su dostupne u Microsoft Source objavi.
Da li kvantni računar ruši enkripciju?
Današnja enkripcija nije preko noći postala nebezbedna. Problem je dugoročan: dovoljno snažan kvantni računar mogao bi da ugrozi deo kriptografije koji se oslanja na javne i privatne ključeve, naročito RSA i ECC. Zbog toga NIST već standardizuje post-quantum algoritme.
Simetrična enkripcija, kao što je AES, nije u istoj kategoriji rizika. Kvantni računari mogu da promene bezbednosne margine, ali tu se uglavnom govori o jačim ključevima i parametrima, ne o instant kolapsu svega što danas koristimo.
Postoji i "harvest now, decrypt later" problem: neko danas može da čuva šifrovane podatke, a da ih pokuša dešifrovati kada kvantni računari postanu dovoljno jaki. Zato se o migraciji na post-quantum kriptografiju govori pre nego što kriza postane javna.
A Bitcoin? Da li kvantni računar može da ga "kopira"?
Kod kriptovaluta problem nije u tome što bi neko "kopirao Bitcoin" kao fajl. Bitcoin ne funkcioniše tako. Realniji rizik je opasniji: ako je javni ključ već vidljiv na blockchain-u, dovoljno jak kvantni računar bi teoretski mogao iz javnog ključa da izračuna privatni ključ i potpiše transakciju kao vlasnik novčanika.
To znači da se ne krade kopija novčića, već kontrola nad ključem. Zato je u kripto svetu posebno važna higijena adresa, ponovno korišćenje adresa, način čuvanja ključeva i plan za prelazak na post-quantum potpise kada ekosistem za to sazri.
Malo senzacionalno rečeno: sat kuca. Realno rečeno: ne kuca za sutra ujutru, ali kuca dovoljno glasno da ozbiljni sistemi već planiraju migraciju.
Gde je zdrava skepsa?
BBC je u svom izveštavanju naglasio važan kontekst: kvantno računarstvo je oblast sa mnogo velikih obećanja, ali i mnogo tvrdnji koje traže nezavisnu proveru. Microsoft ima ozbiljan tim i ozbiljnu tehnologiju, ali put od laboratorijskog rezultata do pouzdanog, velikog kvantnog računara nije kratak.
Zato ovu vest treba čitati kao jak signal, ne kao završenu revoluciju. Majorana 2 može biti važan korak, ali kvantni računar koji menja kriptografiju mora biti veliki, stabilan, proverljiv i praktično dostupan.
Šta firme treba da rade danas?
Za većinu firmi odgovor nije kupovina "quantum ready" magle. Danas ima više smisla proveriti osnovne stvari: backup, kontrolu naloga, MFA, Microsoft 365 podešavanja, ažuriranja, uređaje koji izlaze iz kancelarije i način čuvanja poslovnih podataka.
Veće organizacije, banke, državni sistemi i firme koje čuvaju dugoročno poverljive podatke već treba da prate post-quantum migraciju. Male firme ne moraju paničiti, ali treba da znaju da kriptografija nije jednom zauvek završena tema.
NBG TEAM prati ovakve tehnološke promene jer često prvo zvuče daleko, a zatim se kroz cloud, bezbednost i poslovni softver polako spuste u svakodnevni IT.